Хипербарична терапија кисеоником се генерално не препоручује здравим особама осим ако не постоји посебна медицинска потреба или се налазе у одређеним посебним околностима. Хипербарична терапија кисеоником се првенствено користи за лечење тровања угљен моноксидом, декомпресијске болести, гасне гангрене, оштећења ткива изазваног зрачењем-и рана које споро зарасту{2}}; то је строго медицинска процедура.
За здраве особе без јасних индикација, рутинска хипербарична терапија кисеоником нема медицинску основу и носи потенцијалне ризике. Притисак унутар хипербаричне коморе је већи од атмосферског притиска. Удисање високе концентрације кисеоника може изазвати баротрауму средњег уха или синуса, што се манифестује као бол у уху, тинитус или чак перфорација бубне опне. Претерано висок парцијални притисак кисеоника такође може изазвати токсичност кисеоника; неуролошки облик може довести до нападаја, док плућни може изазвати упалу плућа и фиброзу. Продужена изложеност високим концентрацијама кисеоника такође може подстаћи стварање слободних радикала у телу, теоретски изазивајући забринутост због убрзаног старења ткива. Ризици хипербаричне терапије кисеоником су додатно повећани за особе са неконтролисаним фебрилним болестима, одређеним плућним обољењима као што су буле или клаустрофобија. Из перспективе ресурса, хипербаричне коморе за кисеоник су важна медицинска опрема и треба да буду приоритет за пацијенте са јасним потребама лечења. Неразумно је да здрави људи заузимају овај ресурс.
